Fiskalni računi u praksi: kada se izdaju, kako se evidentira plaćanje i koje greške treba izbegavati?

Izdavanje fiskalnih računa jedna je od svakodnevnih obaveza velikog broja preduzetnika i privrednih društava. Iako je elektronska fiskalizacija već godinama u primeni, u praksi se i dalje pojavljuju pitanja: da li se fiskalni račun izdaje kada kupac plaća karticom ili uplatom na račun, kako se evidentira avans, šta ako je račun pogrešno izdat i kada je potrebno uneti PIB kupca?

Zakon o fiskalizaciji propisuje osnovna pravila evidentiranja prometa na malo, a nepravilnosti u njegovoj primeni mogu dovesti do značajnih novčanih kazni, pa čak i privremene zabrane obavljanja delatnosti.

Ko je obavezan da izdaje fiskalne račune?

Prema članu 4. Zakona o fiskalizaciji, obveznici fiskalizacije su preduzetnici i pravna lica koja vrše promet na malo, osim kada je određena delatnost izuzeta od obaveze evidentiranja prometa preko elektronskog fiskalnog uređaja.

Prometom na malo smatra se:

• prodaja dobara i pružanje usluga fizičkim licima;
• promet u maloprodajnim objektima, bez obzira na to da li je kupac fizičko lice, preduzetnik ili pravno lice;
• promet putem samonaplatnih uređaja – automata.

To znači da obaveza fiskalizacije ne zavisi isključivo od toga kome se roba prodaje ili usluga pruža, već i od mesta i načina obavljanja prometa.

Da li se fiskalni račun izdaje samo za gotovinsko plaćanje?

Ne. Ovo je jedna od najvažnijih stvari koju preduzetnici treba da znaju.

Obaveza izdavanja fiskalnog računa postoji nezavisno od načina plaćanja, kada je promet predmet fiskalizacije.

Kupac može platiti:

• gotovinom;
• platnom karticom;
• čekom;
• instant plaćanjem;
• uplatom odnosno prenosom sredstava na račun;
• drugim propisanim načinom plaćanja.

Na primer, ako fizičko lice kupi proizvod u maloprodajnom objektu i plati ga karticom, prodavac je dužan da izda fiskalni račun.

Isto pravilo važi kada kupac robu ili uslugu koja podleže fiskalizaciji plati uplatom na poslovni račun prodavca.

Česta greška u praksi jeste pretpostavka da fiskalni račun nije potreban ako je novac uplaćen direktno na tekući račun. Način plaćanja sam po sebi ne oslobađa obveznika od fiskalizacije.

Kako se pravilno izdaje fiskalni račun?

Prilikom izdavanja fiskalnog računa potrebno je pravilno evidentirati vrstu prometa, artikle ili usluge, poreske stope, iznose i način plaćanja.

Fiskalni račun, između ostalog, sadrži naziv obveznika, PIB, oznaku poslovnog prostora, podatke o prometu, ukupnu vrednost, vreme izdavanja, jedinstveni broj računa i QR kod za proveru.

Posebnu pažnju treba obratiti na sledeće situacije.

1. Kupac plaća gotovinom

Ako kupac plati robu ili uslugu gotovinom, izdaje se fiskalni račun sa odgovarajućom oznakom načina plaćanja – GOTOVINA

Račun se izdaje u trenutku prometa, u skladu sa pravilima fiskalizacije.

2. Kupac plaća platnom karticom

Kada kupac plaća karticom, na fiskalnom računu potrebno je evidentirati odgovarajući način plaćanja – KARTICA

Potvrda koju izdaje POS terminal nije zamena za fiskalni račun.

Dakle, ako je prodaja predmet fiskalizacije, prodavac izdaje fiskalni račun bez obzira na to što kupac već ima potvrdu o kartičnoj transakciji.

3. Kupac plaća uplatom na tekući račun

Ako se radi o prometu koji podleže fiskalizaciji, fiskalni račun se izdaje i kada kupac (firma) plaća prenosom sredstava na poslovni račun.

U tom slučaju, ako je kupac pravno lice, bira se način plaćanja PRENOS NA RAČUN.

Ukoliko fizičko lice uplaćuje preko svog tekućeg računa (e-bankingom), na kasi se evidentira način plaćanja PRENOS NA RAČUN.

Sama činjenica da je izdata obična faktura ne znači da je ispunjena obaveza fiskalizacije.

Ukoliko se izdaje i faktura, ona služi kao informativni račun, odnosno pored ostalih daje i podatak o broju žiro računa na koji treba uplatiti, ali OBAVEZNO MORA sadržati napomenu u kojoj će pisati broj fiskalnog računa.

4. Kupac je pravno lice ili preduzetnik

Kada je kupac pravno lice ili preduzetnik, obavezno je uneti PIB kupca u fiskalni uređaj pre izdavanja računa, kako bi račun bio ispravno evidentiran i prepoznat u sistemu.

Ako pravno lice ili preduzetnik kupuje robu u maloprodajnom objektu, takav promet po pravilu podleže fiskalizaciji.

Posebnu pažnju treba obratiti i na odnos fiskalnog računa i elektronske fakture, kako se isti promet ne bi nepravilno dokumentovao ili duplirao u evidencijama.

5. Prodaja javnim ustanovama u maloprodaji: Pravilan redosled (fiskalni ➔ e-faktura ➔ refundacija)

Kada subjekt javnog sektora (škola, bolnica, ministarstvo) kupuje robu ili usluge u maloprodajnom objektu, situacija zahteva posebnu proceduru. S obzirom na to da javne ustanove sva plaćanja vrše preko Uprave za trezor (CRF), njima je za isplatu neophodna elektronska faktura na SEF-u.

Međutim, pošto je u pitanju maloprodajni objekat, vi ste po Zakonu o fiskalizaciji prvo dužni da izdate fiskalni račun. Da ne bi došlo do dupliranja PDV-a i prihoda (jednom kroz fiskalnu kasu, drugi put kroz SEF), primenjuje se strogi zakonski redosled od 4 koraka.

Korak 1: Izdavanje prvog fiskalnog računa

U trenutku kupovine, na fiskalnom uređaju izdajete regularan račun:

• Tip transakcije: Promet – Prodaja
• Identifikacija kupca: Obavezno unosite PIB i JBKJS (Jedinstveni broj korisnika javnih sredstava) javne ustanove.

Korak 2: Zahtev javne ustanove za e-fakturu

Javna ustanova podnosi zvaničan zahtev za izdavanje e-fakture. Prema zakonu, ovaj zahtev mora da sadrži:

1. Broj prethodno izdatog fiskalnog računa.
2. Izjavu da PDV iskazan u tom fiskalnom računu nije korišćen kao prethodni porez.

Korak 3: Izdavanje e-fakture na SEF-u

Na Sistemu elektronskih faktura (SEF) kreirate i šaljete e-fakturu javnoj ustanovi. Prilikom kreiranja fakture, unosite broj fiskalnog računa u polje za referencu kako bi se dokumenti povezali.

Korak 4: Refundacija fiskalnog računa na kasi (Zatvaranje zaduženja)

Tek nakon što je e-faktura izdata, vi na fiskalnoj kasi radite storniranje prvobitnog prometa.

6. Kako se evidentira primljeni avans?

Primljeni avans za budući promet na malo takođe je predmet fiskalizacije.

To znači da obveznik ne treba da čeka završetak prodaje ili pružanje usluge da bi evidentirao primljenu avansnu uplatu.

Na primer, kupac danas uplaćuje avans za uslugu koja će biti izvršena narednog meseca.

U takvoj situaciji potrebno je fiskalizovati primljeni avans, sa načinom plaćanja: AVANS, a prilikom konačnog prometa pravilno povezati prethodno evidentirani avans sa konačnim računom.

Šta ako je fiskalni račun pogrešno izdat?

Greške prilikom izdavanja fiskalnih računa mogu nastati zbog pogrešno unetog artikla, iznosa, poreske stope, podataka kupca ili drugih elemenata računa.

U zavisnosti od konkretne situacije, može biti potrebno izdavanje fiskalnog računa tipa refundacija, a zatim novog, pravilno izdatog računa.

Važno je razlikovati ispravku pogrešno izdatog računa od stvarnog povraćaja robe ili novca kupcu, jer se postupak i potrebni podaci mogu razlikovati.

Zato je preporučljivo da zaposleni koji rade na fiskalnoj kasi budu upoznati sa postupkom ispravke računa, a ne samo sa redovnim evidentiranjem prodaje.

Šta se dešava ako nestane interneta?

Zakon o fiskalizaciji predviđa mogućnost korišćenja elektronskih fiskalnih uređaja koji omogućavaju izdavanje računa i u slučaju privremenog prekida internet veze.

Ako internet nije dostupan na mestu prometa, obveznik koji koristi takvo rešenje dužan je da podatke o izdatim računima dostavi Poreskoj upravi po uspostavljanju internet veze, a najkasnije u roku od pet dana od izdavanja pojedinačnog fiskalnog računa.

To ne znači da svaki fiskalni uređaj može da radi bez interneta. Mogućnost rada zavisi od vrste i karakteristika odobrenog uređaja.

Obveznik je odgovoran za pravilno korišćenje, održavanje i funkcionisanje elektronskog fiskalnog uređaja.

Kako kupac može proveriti fiskalni račun?

Fiskalni račun sadrži QR kod koji omogućava proveru računa putem sistema Poreske uprave.

Kupac skeniranjem QR koda može da proveri podatke o izdatom računu.

Zato je važno da fiskalni račun sadrži sve propisane elemente i da bude izdat putem odgovarajućeg elektronskog fiskalnog uređaja.

Koje su kazne za nepravilnosti?

Zakon o fiskalizaciji predviđa novčane kazne za neizdavanje fiskalnih računa, nepropisno evidentiranje prometa, nepravilno korišćenje fiskalnih uređaja i druge povrede zakonskih obaveza.

Prema članu 15. Zakona, za određene prekršaje propisane su sledeće kazne:

Pored novčanih kazni, član 12. predviđa i mogućnost zabrane obavljanja delatnosti ako se utvrdi da obveznik ne evidentira propisani promet preko elektronskog fiskalnog uređaja.

Zabrana se izriče:

• 15 dana kada se nepravilnost utvrdi prvi put;
• 90 dana kada se nepravilnost utvrdi drugi put;
• jednu godinu kada se nepravilnost utvrdi treći put.

Ove mere se odnose na nepravilnosti utvrđene u periodu od 24 meseca od prethodno utvrđene nepravilnosti.

Za druge povrede obaveza fiskalizacije propisane su i posebne kazne.

Pravni osnov: Zakon o fiskalizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 153/2020, 96/2021, 138/2022 i 80/2026), naročito članovi 3–9, 12 i 15–17. Za postupke refundacije, vrste računa i oznake plaćanja primenjuju se i odgovarajući podzakonski propisi.

Pitanja iz prakse:

• Koji način plaćanja se izabere kada se izdaje račun, kod ugostiteljskih objekata, gde fizičko lice poručuje hranu preko Wolt-a, Glova…?

ODGOVOR:

Prema Mišljenju Ministarstva finansija br. 011-00-00539/2022-04 od 14. 3. 2023:“…Kada je u pitanju dostavljanje kupljene robe, pri čemu se kupljena roba dostavlja i naplaćuje neposredno preko kurirske službe (naplata pouzećem), obveznik fiskalizacije je dužan da u trenutku predaje robe kurirskoj službi izda fiskalni račun (Promet Prodaja) u štampanoj formi, a kao opciju načina plaćanja unosi drugo bezgotovinsko plaćanje, s obzirom na to da dostavna služba naplaćeni iznos od fizičkog lica prenosi na tekući račun obveznika fiskalizacije…”

Iz ovoga proizilazi da vi na fiskalnom uređaju birate opciju “Drugo bezgotovinsko plaćanje”. Račun obavezno spakujte u kesu sa robom koja se predaje kuriru.

• Često imamo situacije u praksi gde “veće” firme zahtevaju od svojih dobavljača da im ne izdaju fiskalni račun već e-fakturu…

Šta Zakon kaže o tome?

ODGOVOR:

Relevantan je čl. 3 Zakona o fiskalizaciji:

“Prometom na malo iz stava 1. ovog člana smatra se svaki izvršen promet dobara i pružanje usluga fizičkim licima, kao i svaki promet dobara i usluga u maloprodajnim objektima, nezavisno od toga da li je korisnik fizičko lice, pravno lice ili preduzetnik, uključujući i promet izvršen putem samonaplatnih uređaja – automata.

Prometom na malo iz stava 1. ovog člana ne smatra se promet izvršen izvan maloprodajnog objekta ako je korisnik isporučenih dobara i pruženih usluga, odnosno dobara i usluga koje će biti isporučene ili pružene u slučaju primljenih avansa, pravno lice, odnosno obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana.

Maloprodajnim objektom iz stava 2. ovog člana smatra se svaki poslovni prostor i poslovna prostorija koji se primarno koriste za promet dobara i pružanje usluga fizičkim licima, kao i sedište obveznika fiskalizacije koji vrši promet na malo preko interneta putem daljinske trgovine.“

Znači, ukoliko obveznik pretežno vrši promet fizičkim licima i iz istog prostora vrši promet i pravnim licima, ne može da bira na koji će način izdati račun pravnim licima, već je u obavezi da im izda fiskalni račun.

U praksi se pojavljuju i brojne druge situacije koje zahtevaju pravilnu primenu propisa o fiskalizaciji. U ovom tekstu izdvojili smo samo neke od najčešćih primera, sa ciljem da preduzetnicima olakšamo razumevanje i pravilno evidentiranje prometa.

Napomena: Ovaj tekst je informativnog i edukativnog karaktera i namenjen je lakšem razumevanju propisa o fiskalizaciji. Navedeni primeri ne obuhvataju sve situacije koje se mogu pojaviti u praksi, niti predstavljaju individualni poreski ili računovodstveni savet.

Za pravilnu primenu propisa u konkretnim okolnostima preporučujemo da se konsultujete sa svojim knjigovođom ili poreskim savetnikom, kao i da se upoznate sa važećim Zakonom o fiskalizaciji i pratećim podzakonskim aktima.