U praksi se kod poslodavaca povremeno pojavljuje ista situacija: zaposleni ima mnogo posla, ne želi da koristi godišnji odmor i predlaže da potpiše izjavu da se odmora odriče, a da mu poslodavac zauzvrat isplati novac.
Na prvi pogled možda deluje kao dogovor između zaposlenog i poslodavca kojim su obe strane zadovoljne. Međutim, Zakon o radu takvu mogućnost ne poznaje.
Zaposleni ne može da se odrekne godišnjeg odmora, čak ni kada to želi.
Još važnije za poslodavca – potpisana izjava zaposlenog ne oslobađa poslodavca obaveze da mu omogući korišćenje godišnjeg odmora.
Šta kaže Zakon o radu?
Član 68. Zakona o radu propisuje da zaposleni ima pravo na godišnji odmor i da se tog prava ne može odreći, niti mu ono može biti uskraćeno ili zamenjeno novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa.
Prema tome, izjava zaposlenog kojom se „dobrovoljno odriče“ godišnjeg odmora ne može promeniti ovu zakonsku obavezu.
Isto važi i kada zaposleni sam insistira da ne koristi odmor jer ima mnogo posla, želi veću zaradu ili mu jednostavno više odgovara da radi.
Zakonski minimum godišnjeg odmora iznosi 20 radnih dana u kalendarskoj godini, dok opštim aktom i ugovorom o radu zaposlenom može biti utvrđeno pravo na veći broj dana.
Može li se godišnji odmor isplatiti u novcu?
Može, ali samo u jednom slučaju – kada zaposlenom prestaje radni odnos.
Dok radni odnos traje, godišnji odmor ne može se zameniti novcem. Drugim rečima, nije dozvoljeno da zaposleni nastavi da radi, a da mu poslodavac umesto korišćenja odmora isplati određeni iznos.
Situacija je drugačija kada zaposlenom prestaje radni odnos.
Ako zaposleni do dana prestanka radnog odnosa nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, poslodavac je dužan da mu, u skladu sa članom 76. Zakona o radu, isplati novčanu naknadu srazmerno broju neiskorišćenih dana.
Naknada se obračunava u visini prosečne zarade zaposlenog u prethodnih 12 meseci i po zakonu ima karakter naknade štete.
Dakle, dok radni odnos traje – odmor se koristi. Kada radni odnos prestaje – neiskorišćeni deo se isplaćuje.
Ko odlučuje kada zaposleni koristi godišnji odmor?
Česta situacija u praksi je i odgovor zaposlenog: „Ne treba mi odmor“ ili „Neću sada da idem“.
Međutim, prema članu 75. Zakona o radu, u zavisnosti od potreba posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog.
To ne znači da potrebe zaposlenog nisu važne, već da konačna organizacija korišćenja odmora mora biti usklađena i sa organizacijom rada kod poslodavca.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se, po pravilu, dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak odmora.
Postoji i važan izuzetak: kada zaposleni traži korišćenje godišnjeg odmora, rešenje može biti dostavljeno i neposredno pre početka korišćenja odmora.
Rešenje može biti dostavljeno i elektronskim putem, a ako zaposleni zahteva, poslodavac je dužan da mu ga dostavi i u pisanoj formi.
Zbog toga obrazloženje „zaposleni nije želeo da ide na odmor“ nije nešto na šta bi poslodavac trebalo da se osloni kao zaštitu. Poslodavac mora da vodi računa o korišćenju godišnjih odmora i da blagovremeno donosi i dostavlja odgovarajuća rešenja.
Kako se računa srazmerni deo godišnjeg odmora?
Ako je zaposleni zasnovao radni odnos tokom kalendarske godine ili mu radni odnos tokom godine prestaje, primenjuje se pravilo o srazmernom delu godišnjeg odmora.
Član 72. Zakona o radu propisuje pravo na 1/12 godišnjeg odmora za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zaposleni zasnovao radni odnos ili u kojoj mu radni odnos prestaje.
Na primer, ako je zaposlenom za celu godinu utvrđeno pravo na 20 radnih dana godišnjeg odmora, jedna dvanaestina iznosi 1,67 dana.
Kod obračuna srazmernog godišnjeg odmora zato je važno utvrditi konkretan period rada zaposlenog, a ne automatski primenjivati pravilo da se svaki započeti mesec računa kao ceo mesec.
Još jedna stvar koju poslodavci često previde jeste da zaposleni pravo na korišćenje godišnjeg odmora stiče već nakon mesec dana neprekidnog rada kod poslodavca.
Korišćenje godišnjeg odmora u delovima
Godišnji odmor može se koristiti odjednom ili u delovima.
Ako se koristi u delovima, prvi deo mora trajati najmanje dve radne nedelje neprekidno i koristi se tokom kalendarske godine za koju zaposleni ostvaruje pravo na godišnji odmor.
Preostali deo može se iskoristiti najkasnije do 30. juna naredne godine.
Zaposleni ima pravo da godišnji odmor koristi u dva dela, a uz dogovor sa poslodavcem može ga koristiti i u više delova.
Kako funkcioniše kolektivni godišnji odmor?
Poslodavac može organizovati i kolektivno korišćenje godišnjeg odmora za sve zaposlene ili za određeni organizacioni deo.
U tom slučaju može doneti jedno rešenje o godišnjem odmoru u kojem navodi zaposlene i organizacione delove u kojima rade.
Takvo rešenje ističe se na oglasnoj tabli najmanje 15 dana pre početka korišćenja kolektivnog godišnjeg odmora i time se, prema Zakonu o radu, smatra da je rešenje zaposlenima uredno uručeno.
Ovo je posebno praktično za poslodavce kod kojih se zbog prirode posla određeni deo godine koristi za kolektivni odmor.
Kolike su kazne ako zaposlenom nije omogućeno korišćenje godišnjeg odmora?
Ovo nije samo pitanje interne organizacije firme.
Zakon o radu predviđa prekršajnu odgovornost ako poslodavac postupa suprotno odredbama koje uređuju godišnji odmor.
Propisane novčane kazne su:
- za poslodavca koji je pravno lice – od 400.000 do 1.000.000 dinara;
- za preduzetnika – od 100.000 do 300.000 dinara;
- za odgovorno lice u pravnom licu – od 20.000 do 40.000 dinara.
Zbog toga potpisana izjava zaposlenog da “ne želi godišnji odmor” nije zaštita za poslodavca.
Šta poslodavac treba da uradi u praksi?
Najbezbednije je da se korišćenje godišnjih odmora prati tokom cele godine, a ne tek pred njen kraj.
Potrebno je voditi evidenciju o tome koliko dana godišnjeg odmora pripada svakom zaposlenom, koliko je iskorišćeno i koliko je preostalo, kao i blagovremeno donositi i dostavljati rešenja o korišćenju odmora.
Ako se godišnji odmor koristi u delovima, treba voditi računa da prvi deo bude najmanje dve radne nedelje neprekidno tokom tekuće godine, a da se ostatak iskoristi u zakonskom roku.
Posebnu pažnju treba obratiti zaposlenima koji su zasnovali radni odnos tokom godine, zaposlenima kojima radni odnos prestaje, kao i neiskorišćenim danima odmora iz prethodne godine.
I ono najvažnije: godišnji odmor nije nešto čega zaposleni može da se odrekne kako bi poslodavcu “olakšao” organizaciju posla.
Čak i kada postoji saglasnost obe strane, zakon takav dogovor ne priznaje.
Za poslodavca je zato mnogo sigurnije da odsustva planira na vreme i vodi urednu dokumentaciju, nego da se kasnije oslanja na izjavu zaposlenog koja nema dejstvo kakvo je očekivao.
Ukoliko imate zaposlene i niste sigurni da li su godišnji odmori pravilno obračunati, iskorišćeni i dokumentovani, ND Small Business Center može vam pomoći oko obračuna zarada i prateće dokumentacije iz radnog odnosa.
Preuzmite primer rešenja o korišćenju godišnjeg odmora
Kako biste lakše pripremili potrebnu dokumentaciju, pripremili smo primer Rešenja o korišćenju godišnjeg odmora koji možete besplatno preuzeti.
Primer možete koristiti kao osnovu i prilagoditi ga podacima svog poslodavca, zaposlenog i konkretnom periodu korišćenja godišnjeg odmora.
Preuzmite primer Rešenja o korišćenju godišnjeg odmora u PDF formatu:
